Follow by Email

четвртак, 25. август 2011.

Uparivanje i mrest riba


      Nista nije lepse od odgajanja male do maticne velicine ribe. Tako je mene zaintrigiralo celokupno uzgajanje ovih riba i lagano prosirivao svoja saznanja u vezi nih. Od jednog akvarijuma krenuo sam lagano i sad imam oko 1500l vode za moje ribe. Mislim da se tu necu zaustaviti. Prilikom prvog uparivanja odgojenih riba napravio sam svoj prvi mresni akvarijum. Takav akvarijum je zapremine oko 110l. U njemu sam imao prvi mrest van zajednickog. Taj mrest je propao usled jedne velioke greske.
    Dok su mlade ribe rasle sa roditeljima napravio sam jos dva akvarijuma za mrest 50*50*50 i dva akvarijuma u kojima cu ih odvajati od roditelja 100*50*50. Napravio sam veliku gresku jer nisam napravio jos dva mala akvarijuma gde cu za prvo vreme odvojiti male ribe. Mlade ribe iz prvog mresta prebacio sam u veliki akvarijum gde su se male ribe “pogubile” u prostoru i jedna za drugom uginule. Tad je bilo kasno za intervenciju ali sam naucio skolu za kasnije. Kasnije se rodila nova ljubav u akvarijumu i krecem da uzivam u svom hobiju. Gomile mladih oko roditelja. Mislim da je to najlepse nesto do sad sto sam video u svojim akvarijumima od pocetka bavljenja akvaristikom.

Evo kako je to izgledalo u pocetku 


       Kako voda sa nasih slavina ne odgovara za mrest diskusa morao sam da kupim RO uredjaj preko kog dobijam vodu potrebnu za mrest. Daljim postupkom gledam da mi je voda na 120-150microS i da mi je ph oko  5.5. Temperatura mi je oko 29.stepeni  Ubrzo prestajem sa mrestovima jer sam trebao da se selim iz stana u kome sam ziveo. Smanjio sam obaveze i brojnost riba  tako da bi olaksao ceo postupak selidbe. Od januara 2011 sam u novom stanu i jedan deo svog stana (ostavu)  prenamenio sam u diskus kutak. Uradio sam dobro isplanirane dve police sa akvarijumima i celim sistemom za kontinuiranu zamenu vode. Taj sistem mi omogucava manje muke oko svojih ljubimaca.


Nove police sa akvarijumima



     Posle setomesecne pauze sa mrestom riba polako sam formirao vodu u mrestnim akvarijumima i u martu 2011 dolazi prvi uspesan mrest. Vremenom dok sam sredjivao stvari oko riba formirali su se i novi parovi. Mladim parovima sam posvetio veliku paznju i veliko strpljenje dok se nisu uvezbali za svoje uspesne mrestove.  Pazio sam da se ribe ne uparuju u srodstvu. Prilikom uparivanja riba dolazilo je do ukrstanja razlicitih varijateta. 

moji parovi















      Iako nisu u istoj boji parovi svidele su mi se konbinacije uparenih riba i moj hobi  je dobio jos vecu paznju na dobijanju mladih od  takvih parova. Sa velikim iscekivanjem pazim na mlade ribe koje za sad ne pokazuju znakove (boje) roditelja. Te mlade ribe su pravo iznenadjenje kad odrastu i verujem da cu dobiti dosta interesantnih varijateta. Broj tih riba je mali u u odnosu na ostatak mresta gde je dobar deo na mamu i isto toliki deo na tatu. Zapazio sam do sad da  80% mladih riba, dobijeno iz mesanih parova  vuku gene od mame i tate a da ostatak vuce od nekih baba i deda ili nekih daljih predaka.  Uglavnom takvim postupcima tj ukrstanjem se dobijaju novi varijateti ali verujem da je put tezak da bi se dobio standardi varijetet. Ipak mi je zelja da mogu da dobijem neke varijatete koje bi negde na sajtu video i u nekom pogledu sanjao da imam u svojoj kolekciji diskusa. 


Mlade ribe






















среда, 24. август 2011.

Bolesti i ishrana riba


        Nema vrste riba koja je otporna na bolesti u akvarijumu. Neke vise neke manje. Diskusi su uglavnom otporne ribe na sve bolesti. Bolesti nece biti ako su uslovi za gajenje riba ispunjeni jer te bolesti u prirodi nema. Imao sam problema vise puta da nova riba nece da jede, skriva se po coskovima, iza bilja i lagano se izdvaja od drugih, povlaci i na kraju ugine. Probao sam sa svakakvom hemojom ali do sad se najbolje pokazalo podizanje temperature na 34-35 stepeni uz pojacanu areaciju. Na toj temperaturi ih drzim 15 dana i lagano spustam na 29 stepeni. U tih 15 dana bi trebalo da pomogne ribama jer na tim temperaturama se ribi ubrzava metabolizam i riba cesce izbacuje iz sebe stetne materije u kojima su paraziti.  Nakon toga ribe treba hraniti pojacano jer se desava da se riba izmori tokom tih bolesnickih dana. Uzrok bolestima je najcesce neadekvatna ishrana i neredovna izmena vode. Riba u svom prirodnom okruzenju nema problema kao sto ima u akvarijumu. Nema amonijaka, nitrata, nitrita koji stetno deluju na ribe. Tamo je konstantni priliv sveze vode sa kojom dolazi i hrana. Mi u nasim akvarijumima moramo da stvorimo sto pribliznije uslove da bi riba izbegla bolesti. Najbolje bi bilo da posle svakog hranjenja riba usisamo dno i odradimo delimicnu zamenu vode. Naravno da je to velika obaveza. 
       Uglavnom uz diskuse mozemo drzati cistace koji ce resavati problem viska hrane. Bakterije su bas u toj podlozi u hrani koju niko nije pojeo. Treba davati hranu u meri koju ribe mogu da pojedu u par minuta. Bolje cesce po malo hraniti nego jednom do dva puta obilno. Moje ribe jednu kad god prodjem pored njih. Moramo paziti na ishranu da je potpuna za diskuse. Na trzistu postoje razlicite vrste proizvodjaca hrane i uglavnom su sve dobre za osnovnu hranu. Hraniti samo tom hranom nije dovoljno. Moramo joj ponuditi malo raznovrsniju hranu. Neko daje mix govedjeg srca, neko daje mix ribe i morskih plodova, smrznutu hranu. Ja u poslednje vreme praktikujem suvu hranu kao osnovu i u toku dana dajem smrznutu artemiju i kako kad crvene/bele larve. Smrznuta hrana je kaloricna i treba paziti da se ne preteruje sa njom. Sa takvom ishranom riba brze raste i dobija lepse i jarke boje.

Prilagodjavanje kupljene ribe


       Diskusi nisu jeftini kad se kupuju pa se treba postaviti tako da im se omoguce uslovi u samom startu za njihovo drzanje. Ako se to na pocetku ne ispostuje postaje tesko i naporno i brzo se odustaje od daljeg cuvanja ovih riba.
      Kad se kupljena riba donese kuci najbitnije je prilagodjavanje ribe na nove uslove. Riba bi najsrecnija bila da su parametri vode, koja je najbitnija za ribe isti kao u predhodnom akvarijumu. Naravno da parametri vode nisu isti kod svih pa je iz tog razloga unos ribe u novo okruzenje sok za nju. U par navrata sam donosio ribe kuci i kako nisam imao strpljenja za prilagodjavanje desavalo se da se nova riba ne privikne na nove uslove i da ubrzo ugine. Iz svog iskustva poceo sam da praktikujem da novu ribu prilagodjavam sto duze. I nama ljudima se desava da se ne klimatizujemo kako treba pa se razbolimo a ribama je jos teze jer nisu savrsena bica kao ljudi. Praktikujem da donesenu ribu stavim sa sve kesom u akvarijum gde cu je pustiti. Ostavim je 30min do 45 min  da se temperatura izjednaci i ujedno riba primiri od transporta. Nakon toga otvaram kesu i u intervalu od 45 min na svaka 5-10 min dolivam u kesu vodu iz akvarijuma.  Posle zadnjeg dolivanja vode cekam jos par minuta i pustam ribu. Uglavnom ti akvarijumi su karantinski do 25l vode. Riba se brzo opusti u toj maloj vodi i vec sutradan krene da jede. U tom karantinu ostavljam ribu najmanje 10 dana i pratim njeno ponasanje. Svaki dan vrsim delimicnu zamenu vode do 20%. Na ovaj nacin nikad nisam izgubio novokupljenu ribu.  Ako je riba veca od 7 cm takve ribe stavljam u nesto veci akvarijum do 50l. 
Ko razmislja o cuvanju diskusa mora imati neki pomocni akvarijum koji ce aktivirati pre nego sto kupi ribu. Taj akvarijum moze posle unosa riba u ukrasni akvarijum da se odlozi. Taman za to vreme dok su ribe u karantinu formira se voda u akvarijumu gde ce nastaviti da rastu.
Uz ovakav recept uzivanje u njihovoj lepoti je lakse i smanjuje rizik unosa bolesti. 

Odrzavanje, filtracija i zamena vode u akvarijumu sa diskusima


        Dok sam kupovao ribu slusao sam razne savete za cuvanje diskusa. Svodilo se sve na dobru filtraciju, cescu izmenu vode i vecu kolicinu vode u odnosu na druge vrste riba. Sve je to bitno za pravilnu i dobru negu diskusa.
        Dobra filtracija podrazumeva da je filter masa i sam filter aktiviran i da su se nastanile korisne bakterije u njemu. Za filter masu potrebljavaju se keramicki prstenovi, bio kugle i naravno sundjer. Kod mene se pokazalo kao dobro resenje filter sa prelivnim cevima ili zazorom. Ima tri komore. U prvoj je dovod vode iz akvarijuma i ujedno taloznik. Druga komora sadrzi na dnu sundjer, bio kugle, keramicke prstenove i jos dva sloja sundjera. Treca komora je sa potapajucom pumpom i ona vraca vodu koja je preradjena u filteru nazad u akvarijum. Izmedju prve i druge komore stavljam parce sundjera koje odstranjuje grube necistoce i ujedno ne dozvoljava da se filter zaprlja. Ako kojim slucajem i doce do prljanja skidam samo gornji sundjer koji dobro operem i vratim na svoje mesto bez da sam dirao filter masu. Tako moji filteri rade dugo bez ciscenja i veoma dobro odradjuju svoj posao.
       Za cestu zamenu vode kupio sam bastensko crevo od 12m i sa tom duzinom sam mogao da pojednostavim ceo proces zamene vode. Gurnem u taloznik i sistemom pretakanja odstranim necistoce iz filtera. Periodicno treba i sifonirati dno gde je uvek gomila necistoce od nepojedene hrane i izmeta. Kad izbacim deo vode, 30-50% prikacim crevo na tus i dolijem novu kolicinu vode. Pazim samo na temperaturu vode koja ne bi trebala da se razlikuje od vode koja je u akvarijumu. Takav posao mi oduzima 20 minuta posla nedeljno.
       Kolicina vode koja je potrebna za diskuse je veoma bitna. Dok su mali ne treba ih drzati u velikim akvarijumima. Mali diskusi su veseli i kao takvi koriste dosta energije na plivanje. Sto veca kolicina vode njima je porebno i cesto hranjenje i opet se desava da neki od njih zakrzljaju. Kao male drzim ih u akvarijumima do 25l i kao mali odastaju tako ih prebacujem u veci. Kad dodju na velicinu od oko 8cm prelaze u veliki akvarijum gde ce odrasti do pune velicine. Za odraslog diskusa je potrebno najmanje 50l po jedinki. Ako se cesce menja voda to ce biti dovoljna a ko se redje vrse zamene vode tih 50l je malo. Sto cesca zamena i nase ribe ce biti lepse i srecnije.

Kupovina Diskusa